Šta determiniše rizik za samopovređivanje kod mladih?
Tradicionalno, istraživanja povezuju individualnu psihijatrijsku dijagnozu sa rizikom od samopovređivanja nezavisno od drugih psihijatrijskih komorbiditeta, iako je poznato da i oni imaju izvestan doprinos u samopovređivanju. Studija čiji su rezultati opisani u radu koji vam preporučujemo identifikovala je 4 različita profila, sa različitim nivoom rizika za samopovređivanje.
Studija je uradena u periodu 2016-2022. godine, na uzorku od 1.098 dece hospitalizovane sa psihijatrijskom dijagnozom, prosečne starosti 14 (11-16) godina, među kojima je kod 406 (37%) registrovano ozbiljno samopovređivanje. Profil niskog rizika sastavljen je prvenstveno od dece uzrasta 5 do 9 godina bez prethodne psihijatrijske dijagnoze. Profil umerenog rizika uključivao je psihijatrijske dijagnoze bez depresivnih poremećaja. Starije adolescente sa kombinacijom anksioznosti, depresije, supstanci i traumatskih poremećaja karakteriše profil visokog rizika. Mladi muškarci sa poremećajima raspoloženja i razvoja predstavljali su profil veoma visokog rizika. Ovaj okvir obrazaca rizika je sveobuhvatniji i može pomoci u identifikaciji dece sa povecanim rizikom od samopovređivanja.
Više informacija i reference možete pročitati na linku.
Najnovije medicinske informacije dostupne na jednom mestu – savremene medicinske prakse, tekstovi vrsnih stručnjaka, novosti iz sveta medicine i još mnogo iznenađenja čekaju vas u besplatnoj verziji Galenika Medical Journal-a koji možete preuzeti na linku.
